U Beogradu Četvrtak, 3. Mart, 2005.
Bankari ili špijuni?
02.03.2005
Nemački biznismeni u službi ruske obaveštajne službe Direktor nemačke banke,
inače prijatelj Vladimira Putina, karijeru izgradio kroz agenturu u Štaziju
NJUJORK - Otkriće da je šef nemačke Drezdner banke nekada bio komunistički
tajni agent povezan s Vladimirom Putinom samo je deo slike koja ilustruje
povezanost nemačkog bankarstva s bivšim komunističkim liderima koji su se
obogatili u postkomunističkim privatizacijama.
To je bio tek prvi incident. Prema pisanju Vol strit žurnala, Matijas Varnig je pomogao ruskom predsedniku Putinu, nekadašnjem oficiru KGB, u regrutaciji špijuna na Zapadu tokom 80-ih. Izvor tih podataka je dokument iz tajne policije istočne Nemačke, poznatije kao Štazi.
Kako je Varnig napustio obaveštajnu službu 1989. godine, i to sa činom majora, poslat je u Drezdner 1991. godine. U to vreme Putin je u Sent Peterburgu bio oficir zadužen za vezu sa stranim biznismenima u kabinetu gradonačelnika.
Vol strit žurnal piše da je Varnig koristio poznanstvo s Putinom zarad lične promocije i interesa Drezdner banke u Rusiji. Njegovim zaslugama pomenuta banka dobijala je najvrednije ugovore s vladom, kao što je, na primer, prošlogodišnja revizija poslovanja kompanije `Juganskneftegaz`. U februaru Varnig je postavljen u upravni odbor kompanije `Gazprom`, koja je u vlasništvu države.
U intervjuu nemačkom magazinu Menadžer nekadašnji direktor Drezdnera Bernard Volter, koji je vodio poslove banke u istočnoj Evropi u ranim 90-im, tvrdi da ne bi zaposlio Varniga da je ranije znao za njegovu prošlost u Štaziju.
Portparol Kremlja, iako potvrđuje većinu detalja iz te priče, poriče da su Putin i Varnig radili zajedno kao špijuni i da se do posla u Peterburgu nikada ranije nisu sreli. O njihovom odnosu portparol kaže da je `striktno poslovan`.
Drezdner je bila jedna od najvećih banaka u Nemačkoj dok ih pre četiri godine nije kupio `Alijanc`, nemački gigant u poslovima osiguranja.
Nova kompanija postala je četvrta po veličini
finansijska grupacija na svetu. U SAD `Alijanc` u potpunosti poseduje
kalifornijski `Pimko`, jedan od najvećih investiciono-osiguravajućih fondova.
`Alijanc` je bio pod lupom i zbog poslovanja u Hrvatskoj. U bivšoj republici
SFRJ zajedno s Unikredito italijano bank kupio je 96 odsto Zagrebačke banke
poznatije kao ZABA. Reč je o najvećoj banci u Hrvatskoj, koja je pod stalnim
nadzorom države i medija zbog veza s različitim finansijskim neregularnostima.
Pask Kacinari, Albanac koji živi u Zagrebu, tuži Zagrebačku banku i traži odštetu od 100 miliona dolara. On tvrdi da su mu konfiskovane deonice i ušteđevina za vreme rata u Hrvatskoj.
Istovremeno, `Alijanc` optužuje i Unikredito za savezništvo s komunističkim `gospodarima rata` u Hrvatskoj, odnosno nekadašnjim članovima Komunističke partije koji su svoje političke funkcije zamenili ekonomskim i biznis pozicijama u postkomunističkoj Hrvatskoj. Kacinari sumnja da se sve dešavalo kroz `privatizacije iz senke`, te da su tako mnogi uvećali njihovu moć, iako je komunizam propao. Albanac iz Hrvatske angažovao je i američkog advokata i time doveo u pitanje vrednost deonica `Alijanca` i Unikredita, naglašavajući da su do kupovine mnoge deonice falsifikovane i konfiskovane.
S druge strane, Hrvatski mediji dovode u pitanje svih privatizacija u okviru bankarskog sektora pominjući tu i čuvenu ZABA, koja je do preuzimanja `Alijanca` bila u mešovitom vlasništvu.
Unikredito je jedna od tri najveće banke koja trguje na milanskoj berzi, dok se deonice `Alijanca` nalaze uglavnom na njujorškoj berzi.
Razmera povezanosti nekih zapadnih, naročito nemačkih bankarskih krugova, s bivšim komunističkim vladarima koji su postali kapitalisti mogla bi uskoro postati predmet još veće istrage s geopolitičkim i finansijskim implikacijama.
Aleksandar Pavić, World Net Daily
